Содржина
Еуропски урбани туризам доживљава невиѓен пораст. Но градови попут Венеције, Барцелоне и Дубровника више се не могу носити с тим гомилама, па су на рубу колапса. Питамо се тко заиста профитира од тога.
На пораст урбаног туризма утјечу јефтини летови нискобуџетних авиокомпанија, пораст броја крстарења и лукаве маркетиншке стратегије. Градове попут Венеције, Барцелоне и Дубровника туристи су дословно прегазили: тридесет милијуна годишње сјати се у Венецију, милијун и седамсто тисуќа у Дубровник, а Барцелона привлачи готово десет милијуна туриста.
Градови се више не могу носити с тим гужвама и муче се с прометним застојима, гомилама смеќа, вртоглавим најамнинама и празним градским благајнама. Масовни туризам уништава баш оно што се туристима свиѓа у тим градовима: културну разноликост и козмополитски начин живота.
Приказујемо три града који своју аутентичност и јединствену атмосферу све више претварају у уносан пословни модел, који у коначници штети и становницима и туристима. Побједници су меѓународни конзорцији и улагачи који подржавају ону врсту туризма која доноси зараду само шачици, а губитке надокнаѓује јавним новцем.
Но становницима је доста. У сва три града појављују се просвједничке скупине. Упознајемо се с градоначелницима, стручњацима за туризам, политичким активистима, становницима и жртвама. Градови су на рубу колапса. Може ли их се још спасити?
Слики
Казино Ројал 
Наше маало 
Невозможна мисија 