Дубровачки пророк - Руѓер Бошковиќ

Содржина

Неки су људи снажно обиљежили доба у којем су живјели, а за неке ќемо, понекад олако, радо реќи да су били испред свога времена. Руѓер Бошковиќ један је од најсвестранијих умова 18. стољеќа, окушао се у многим знанственим подручјима. На који начин његово дјело комуницира с данашњим временом?
Документарни филм Нане Шојлев у продукцији Документарног програма Хрватске телевизије, представља животни пут и дјело овог изнимног знанственика, у контексту интелектуалне, политичке, духовне, културне и знанствене климе у Еуропи 18. стољеќа. Филм се снимао у Риму, Милану, Бечу, Паризу, Лондону, Истанбулу, Варшави, Венецији, Луцци, Фиренци, Павији, Дубровнику и Загребу, а о Бошковиќу говоре истакнути хрватски и свјетски ауторитети на челу с главним стручним сурадником, др. сц. Ивицом Мартиновиќем. За Руѓера Бошковиќа чули смо сви, но мало тко ќе од нас знати по чему је он заправо познат. 2011. године у свијету се славила 300. обљетница његова роѓења, што је био повод да се његов допринос знаности приближи многим људима. Тим прије што је занимање за Бошковиќа поновно оживјело, јер се њиме надахњују сувремени знанственици који истражују темељне честице твари, па ќе га тако и знаменити нобеловац Леон Ледерман назвати "далматинским пророком". Живио је у 18. стољеќу, добу просвјетитељства које је изњедрило многе истакнуте особности на различитим знанственим, културним и господарским подручјима. Долази након Неwтона и издваја се својом изворном теоријом сила којом настоји што једноставније објаснити што више природних феномена. На први поглед привуќи ќе нас његова свестраност, јер је остварио изврсне резултате у различитим подручјима: математици, граѓевинској статици, хидротехници, астрономији, археологији, геодезији, метеорологији и физици, која се тада звала теорија филозофије и покушала с филозофског стајалишта протумачити што је темељно у природи. Био је и пјесник, а захваљујуќи својим дипломатским мисијама пропутовао је свијет. Његовим се животним дјелом сматра "Теорија природне филозофије" из 1758., у којој је објединио резултате дугогодишњих истраживања како би изложио авангардну тврдњу да се у темељу граѓе твари налазе точке без димензија, али обдарене силама. Био је јавни професор математике на Римскоме колегију, професор астрономије и оптике у Милану, а касније и професор у Павији. Утемељио је звјездарницу у Брери. Био је члан енглеског Краљевског друштва и многих академија знаности. Његово име носи један кратер на Мјесецу. Највеќи дио живота био је везан уз Дружбу Исусову и остао јој је вјеран све до трауматичног укидања исусовачког реда 1773. Премда је с непуних петнаест година напустио родни Дубровник, духовне везе с родним градом бит ќе доживотне и врло, врло емотивне.