Slike duše: Petar Popović - Peca

PëRMBLEDHJE

“Ja sam prva generacija koja je ostarila uz rokenrol. Postoje penzionirani piloti, lekari, advokati, učitelji... Ja sam rokenroler u penziji i nije me toga stid. Neko je morao i to biti.” - kaže Petar Popović, jedan od najboljih, najpoznatijih i napopularnijih poznavalaca rokenrola u staroj, velikoj Jugoslaviji i njegov promotor u herojskim vremenima kada je bio dostupan samo povlašćenima, entuzijastima i zaluđenicima, vremenima kada je smatran gotovo antidržavnom rabotom. Prijatelj i savetodavac mnogih rokera sa ovih prostora, direktno zaslužan za njihove bogate karijere, mada će uvek reći da se sa tim preteruje... Prvi tekst, citiram ga, «za pare», objaviće aprila 1967. godine u nedeljniku «Gong», ali držim da je zaista počeo koju godinu kasnije, vezujući hiljade mladih ljudi da ponedeljkom provode «Veče uz radio». Bio je urednik «Džuboksa» u njegovim najslavnijim danima, pokrenuo i uređivao časopis «Rock», radio u UNICEF-u... Na radost mnogih mladih rokera jedno vreme nešto se pitao i u PGP RTS. Živa enciklopedija rokenrola, svedok i učesnik. Od legendarnog petodnevnog koncerta na ostrvu Vajt 1970. godine do gitarijada u Sanadu, Bajmoku ili Trsteniku... Autor: Milan Nikodijević