Содржина
Јусто говори Јулији да је купио њезино тијело, њезино друштво и да има времена претек, да је никад неќе пустити. Јулиа му говори да га никад неќе вољети чак и ако је буде држао као заробљеницу те да ќе у мислима увијек бити са својом обитељи и с Габриелом, да ќе га мрзити још више. Габриел говори Францисцу да ќе Јулиа радије умријети него допустити Јусту да је дира и да би радије био у затвору. Јулиа у златарници ставља прстен у Јустову јакну. Запосленица им каже да ќе позвати полицију, но Јусто јој понуди новац и каже јој да се његова жена нашалила с њим. Јулиа оставља поруку на којој је позив упомоќ, а Габриел и полиција је спашавају. Јусто бјежи тешко рањен. Полицајац Вазqуез говори Габриелу да је Јусто вјеројатно умро јер су нашли зракоплов с којим је побјегао и да је око њега било много крви. Јулиа говори Габриелу да је морала продати све ствари да би платила јамчевину, казну и исплатила плаќе свим радницима. Рамон говори Францисцу да је Алваро побио своје партнере.