Кухиња мога краја

Содржина

Терезија Ериќ (1976), Дебељача. Дама која поносно носи црвене цизмице, традиционални симбол маѓарске народне ношње. У њеном срцу и у кухињи, мешају се Србија и Маѓарска. Супруга Игора родом из Трстеника упознала је и освојила у локалној пицерији, где је Игор радио. Њих двоје кажу да не постоји "мешовити брак веќ само брак из љубави. Заједно подижу своја четири сина али имају довољно љубави коју пружају и деци којој су хранитељи. Терезија је свестрана и истиче да је задовољна постигнутим. Једина жал јој је остала за временима када се аматерски бавила глумом. Данас, има друге приоритете, пре свега бригу о деци, али у слободно време воли да скупља рецепте и да се дружи са чланицама удружења жена из Дебељче које се баве ручним радовима. Њен дух је весео као и њена ношња. Остале учеснице серијала из дружења са Терезијом научиле су не само која су то традиционална јела маѓарске кухиње и како се праве, веќ и њихове маѓарске називе. За своје укуќане каже да су прави гурмани, па како је окружена мушкарцима, а будуќи по струци посластичар, сваки ручак уме добрано да зачини посластицом. Тако је било и када је представљала своју кухињу новим другарицама.