Содржина
Његово оснивање из 963. године дугује се Светом Атанасију Атонском и византијском цару Ниќифору Фоки, а собом доноси корениту новину у дотадашњем животу светогорских монаха: општежитељни вид монаштва. Спор са до тада укорењеним, анахоретским типом светогорског монаштва разрешен је доношењем првог светогорског устава - такозваног Трагоса, који је регулисао живот различитих монашких образаца живљења.
Након оснивања Велике Лавре, као првог и најзначајнијег манастира на Светој Гори, подижу се многе друге монашке породице: Грузини оснивају манастир Ивирон, убрзо потом настаје и манастир Ватопед, након чега ќе на атонском полуострву своје заједнице оснивати и Руси, Срби и Бугари. На Светој Гори је извесно време постојало и неколико латинских манастира (Амалфион, манастир Сицилијанаца, Калабријски манастир), који су опстали чак и након раскола из 1054. године. Света Гора тако постаје права монашка република, то јест заједница различитих етницитета окупљених око хришќанске вере као универзалног система вредности.
Учествују: проф. др Мирко Сајловиќ, проф. др Радивој Радиќ, проф. др Владета Јанковиќ, др Бојан Миљковиќ, др Критон Хрисохоидис, јеромонах Тимотеј Ватопедски.
Уредник серијала: проф. др Микоња Кнежевиќ
Pallati 176 
Наше маало 
Ф1 Сингапоре: ТРКА