Човјек и простор - сувремена хрватска архитектура: документарна серија

Содржина

Архитектура је одувијек чинила неизоставан дио наше свакодневице. Осим разумијевања да смо у непрекидној интеракцији с њоме, архитектура може стимулативно утјецати на стварање позитивних друштвених односа, стога су њезина друштвена одговорност и цивилизацијски значај изузетно велики. Серија посвеќена хрватској сувременој архитектури "Човјек и простор", насљедник пилот-пројекта "Точка на А", кроз 4 епизоде представља најбоља остварења домаќе архитектонске продукције, номиниране или награѓене на годишњим изложбама Удружења хрватских архитеката за 2017. и 2018., управо с циљем подизања друштвене свијести о важности простора који нас окружује и у којем живимо, те стварања дијалога с најширим аудиторијем о дјелима хрватских архитектица и архитеката.
Номинације за награду Бернардо Бернарди за најбоље унутрашње обликовање простора у 2017. години
Специфичност прве епизоде је у чињеници да приказујемо три интервенције које се све налазе у постојеќим повијесним градњама и које у њих уносе нову јавну и културну намјену - тиме их се отвара за јавност те ревитализира. Представљамо вам два архитектонска дјела номинирана за Награду Бернардо Бернарди у категорији најуспјешнијих остварења на подручју интеријера и обликовања у 2019. години.
Мини арт-кино је издвојена дворана за приказивање документарних, кратких и експерименталних филмова у непосредној близини комплекса ријечког арт- кина Цроатиа. Капацитетом од тек 24 мјеста представља програмску допуну те растереќење велике дворане. За разлику од класичне секвенце уласка у кино коју чини поступни пријелаз од атрија, преко биљетера, фоyера и ходника до дворане за пројекције, у Мини арт-кино се улази изравно из јавног простора фреквентне пјешачке комуникације ријечког центра, па оно постаје својеврсна отворена јавна "ниша" тог градског простора.
Мали арсенал је дио задарског средњовјековног Каштела, куќа-просторија адаптирана у мултимедијални изложбени центар намијењен туристима, као полазну точку шетнице по повијесном фортификацијском сустава града. Ступањ конзерваторске заштите допустио је тек минималне пројектантске интервенције, стога је као равноправни просторни елемент укључена мултимедија чиме се повијесност и сувременост повезују у нераскидиву цјелину.
У Ријеци се, након више десетљеќа ишчекивања нове зграде, Музеј модерне и сувремене умјетности уселио у тзв. Х зграду некадашњег индустријског комплекса Рикард Бенчиќ у самом градском центру. Притом је финанцијски неодржив репрезентативни архитектонски артефакт замијењен оним што аутор пројекта назива "музејом у настајању". Умјесто да се гради "велика визија", тј. велебна и скупа музеолошка институција, рјешавају се најосновнија техничка и прагматична питања како би се омогуќило што раније отварање музеја за кориснике. Сукладно потребама, просторна структура се флексибилно органски проширује и реорганизира синкроно пратеќи развој самог музеја. Архитектонски пројект је овдје либерални отворени сустав, механизам који омогуќује узајамну еманципацију простора и програма. Улога пројектанта знатно је мање видљива, али много деликатнија.
Аутори концепције: Ведран Дупланчиќ, Сабина Сабљиќ, Никола Шкариќ
Водитељ продукције: Виктор Сариќ