PëRMBLEDHJE
Na desetak kilometara od Gnjilana, u Kosovskom Pomoravlju je selo Straža. Pitoreskno, bajkovito, posebno kada ga jesen oboji. Pogled koji pukne pred očima, naročito sa uzvisine gde se nalazi hram posvećen Svetoj Petki, oduzima dah lepotom.
I tu je kraj idiličnim opisima. Ne sledi bajka.
Na izvore i potočiće nailazimo na više mesta u selu. Međutim, seoska škola, otvorena pre više od pola veka, nema slavine. Za pranje ruku i za piće, voda se u flašama donosi. Toalet je poljski, i nalazi se u školskom dvorištu. I tako, tokom proleća, leta, jeseni i zime. A, zime u pobrđu, znaju da budu baš oštre. Voda bi relativno lako mogla da stigne do škole, meštani nas vode do obližnjeg izvorišta.
To selo, do devedesetih godina prošloga veka, imalo je tri puta više stanovnika. Bavili su se pretežno stočarstvom i bili poznati po proizvodnji sira izuzetnog kvaliteta. Danas tek po koje domaćinstvo neguje tu tradiciju.
I pored svih prepreka, i toga što civilizacijska dostignuća ovde teško puštaju korene, mladi ljudi iz ovog kraja su vrlo ambiciozni. Čvrsto veruju da obrazovanjem mogu da pomere granice. Zato završavaju fakultete i vraćaju se u svoje selo. Iako, neretko, imaju utisak da se bore sa vetrenjačama.
U kući Jovanovića u Straži, tri nezaposlena lekara. Tri brata, dvojica lekari opšte prakse, jedan je stomatolog. Nijedan ne radi u struci.
Mnogo toga mladima i deci iz Straže nedostaje. Ali, ljubavi prema zavičaju je napretek. Oni su ta straža u Straži.
Autorka i urednica emisije: Tatjana ManojlovićSnimatelj: Aleksandar AgbabaMontažer: Goran TomićRealizacija: Marina Pejčić
Fotot
Koktej Baruti 
Titaniku 
O sa mirë 
Pasqyrë moj pasqyrë