Sofija

Ruska istorijska drama, grandiozni projekat, koji su finansirali ruska ministarstva kulture i odbrane, otvara jednu od najuzbidljivijih stranica istorije. Posle pada Vizantije, deca Tome Paleologa, rođenog brata poslednjeg vizantijskog cara, našla su se u Rimu, pod pokroviteljstvom pape. U nameri da preko nje podčini rusku pravoslavnu crkvu svom uticaju, papa šalje Sofiju u daleku Moskoviju, da bude žena velikom knezu Ivanu III. Rusija je već dva veka plaćala danak Zlatnoj hordi. Ivan III je ujedinio ruske zemlje, kako bi se konačno suprotstavio Hordi. Brak sa naslednicom vizantijske dinastije trebalo je da ojača vlast velikog kneza. Međutim, protiv strankinje su bojari, mitropolit i Ivanova majka.
U početku Sofija samo želi da osvoji srce svoga muža, ali ubrzo u Moskvi nalazi novu domovinu, ljubav i nadu u rađenje novog pravoslavnog carstva. Sofija Paleolog ušla je u istoriju kao velika moskovska kneginja i baba prvog ruskog cara, Ivana Groznog, ali poreklo vodi ne samo od Paleologa, nego i od Nemanjića. Sofijin otac Toma najmlađe je od desetoro dece Jelene Dragaš, kćeri Konstantina Dragaša Dejanovića, unuka Stefana Dečanskog. Ivan III Rjurikovič veliki moskovski knez prozvan je Veliki još za života. Ujedinio je veliki broj kneževina u jedinstvenu državu i oslobodio se vlasti Mongola. U njegovo doba se javila ideja o misiji Ruskog carstva kao zaštitnika pravoslavlja, u kome će Moskva biti Treći Rim.
Sofija je jedinstven projekat u novijoj ruskoj produkciji. Za potrebe snimanja, u studiju i na otvorenom adaptirani su pravi dvorci, prekrasnih enterijera. Takođe je snimano na autentičnim istorijskim lokacijama, uključujući Uspensku sabornu crkvu moskovskog Kremlja, Novgorod, Pskov, Italiju… Da bi se oživeo duh vremena, ručno su izrađeni stotine kostima, oružja, novca, nameštaja i ukrasa.