Andrić ili-ili Andrić

Od ovog jednostavnog pitanja krenula je ekipa Dokumentarnog programa Radio-televizije Srbije da ispituje nasleđe našeg nobelovca. Ko je bio za života? Šta je postao nakon smrti? Na ova pitanja odgovori su veoma različiti ukoliko se kamere uključe u Beogradu, Sarajevu, Banjaluci, ili Zagrebu. Aleksandar Gatalica, urednik i autor emisije koja nosi amblematičan naziv "Andrić ili-ili Andrić", odlučio je da čuje mišljenje najvećih današnjih poznavalaca Andrićevog dela, pisaca i leksikografa u tri zemlje koje Andrića smatraju svojim piscem ili delom svoje kulture.
Njih deset ukrstilo je stavove odgovarajući na četiri najosetljivija pitanja vezana uz nasleđe velikog pisca: Da li je Anrić odgovoran za ponašanje svojih junaka? Je li Andrić dobijanjem Nobelove nagrade zatvorio vrata za druge dobitnike sa ovih prostora? Da li je Andrić imao prava da odabere svoju nacionalnu i književnu pripadnost? I na kraju: kakav je uticaj Andrića danas u tri zemlje koje ga smatraju svojim i ime i prezime mu pišu latinicom odnosno ćirlicom?

Misterija Andrić, pokazalo se, tek danas počinje da se razrešava. Mladobosanac u gimnazijskim danima, Jugosloven u zrelom dobu, potom mason, ambasador, komunista, funkcioner SFRJ - Andrić je i u svoje delo ugradio mnoga svoja lica, a sam nije nikad davao definitivne odogovore ni po pitanju svog svrstavanja ni po pitanju prelaska sa ijekavice na ekavicu. Kako razrešiti enigmu najvećeg pisca s ovih prostora i da li je nakon više od četrdeset godina posle njegove smrti sazrelo vreme da se o svemu što se vezuje uz Andrića progovori otvoreno? Emisija "Andrić ili-ili Andrić" dala je pozitivan odgovor na ovo pitanje. Sagovornici emisije: Aleksandar Jerkov, Petar Pijanović i Muharem Bazdulj iz Beograda, Velimir Visković, Miljenko Jergović i Dušan Marinković iz Zagreba, Nedžad Ibrahimović, Ivan Lovrenović i Rusmir Mahmutćehajić iz Sarajeva, te Ranko Risojević iz Banjaluke skinuli su veo zagonetnosti i svojim odgovorima ponudili novo viđenje Andrića u 21. veku.

Iskaze deset poznavalaca Andrićevog dela prate snimci savremenih prizora, ljudi, vernika, zanatlija snimljenih u četiri grada, kao i kadrovi svih lokacija koje se vezuju za Andrića - u onom stanju u kojem se nalaze danas, zabeleženih u HD rezoluciji. Radio-televizija Srbije želela je da snimi savremeni dokumentarni serijal u kojem će dokumentarne uloge Andrićevih junaka igrati naši savremenici, a dramatiku Andrićevog položaja danas ilustrovati mesta njegove mladosti koja mahom imaju sasvim drugačije lice.

Na jednom mestu tako će se videti: Bistrik-basamaci u Sarajevu, gde je Andrić s majkom živeo u mladosti, Babića bašta gde se udvarao tvorničkim devojkama i Prva gimnazija u Sarajevu u kojoj je ponavljao jedan razred, Zagrebački univerzitet gde je jednu godinu studirao, kao i mesta koja praktično više ne postoje: kafana "Bauer" u Zagrebu gde se sastajala redakcija "Književnog juga", čiji je urednik Andrić bio, ili mesto u Sarajevu gde se nalazio bife "Titanik" iz čuvene Andrićeve priče.

Veliki dokumentarni serijal RTS-a sniman je tokom tri meseca u pet gradova, od Višegrada do Zagreba. Direktor fotorafije serijala je Periša Đinđić. Emisija "Andrić ili-ili Andrić" emitovaće se tokom četiri nedelje. Poslednja epizoda naći će se na programu u nedelju, 13. marta 2016. godine, na dan smrti Ive Andrića.
Prva epizoda: "Andrić i njegovi junaci", Drugi program, nedelja, 21. februar, u 20 sati.Druga epizoda: "Andrićeva Nobelova nagrada", Drugi program, nedelja, 28. februar, u 20 sati.Treća epizoda: "Andrićeva pripadnost", nedelja, 6. mart u 20 sati.Četvrta epizoda: "Andrićevo nasleđe", nedelja, 13. mart u 20 sati.