SINOPSIS
Veliki brod isplovljava i punom parom hrli u susret sopstvenoj katastrofi. Propast luksuznog putničkog broda RMS Titanik 1912. godine čitav je svet doživeo kao prvi znak katastrofe do koje će jednog dana dovesti tehnički napredak. Nemačkom filmu Titanik iz 1943. pošlo je za rukom da tu tragediju iskoristi kao temelj za antibritansku propagandu. Iskvarena moć novca ili, bolje rečeno, cinični britanski berzanski kapitalizam (Börsenkapitalismus), kako su nacisti pogrdno nazivali ekonomski sistem u Velikoj Britaniji, brod su, navodno, bukvalno oterale u propast. Vlasnik linije po svaku cenu želeo je da postavi novi rekord u brzini putovanja. On se nadao da će na taj način omogućiti porast vrednosti akcija njegovo preduzeća, što bi ga spasilo od bankrota. Da bi ostvario taj cilj, spreman je i da sve putnike i članove posade otera u propast. Na opasnost u kojoj se brod nalazi upozorava samo prvi oficir, Nemac Petersen (izmišljen lik), ali ga niko ne sluša.
Još tokom snimanja 1942. godine režisera Herberta Zelpina potkazali su zbog kritičkih izjava o Vermahtu, pa je uhapšen. Već narednog dana našli su ga mrtvog u zatvorskoj ćeliji. Snimanje filma dovršio je njegov kolega Verner Klingler, ali i pored toga, on nikada nije prikazivan u nemačkim bioskopima. Verovatno su nadležni strahovali da bi pojedini gledaoci katastrofu Titanika mogli da protumače kao metaforu za nadolazeći propast Trećeg rajha.
