Pravo na budućnost: In memoriam Zagorka Golubović

SADRžAJ

Izbor načina života i pogled u budućnost
O mestu i ulozi kulture u društvu i svakodnevnom životu u Srbiji govori dr Zagorka Golubović, sociolog i antropolog.
Kao rezultat istraživanja u okviru projekta "Politika i svakodnevni život", došlo se do zaključka da se kultura nalazi na poslednjem mestu kako u društvu tako i u državi, i ne služi svojoj svrsi.
Kako građani Srbije doživljavaju društvo u kojem žive i šta za njih znači kultura, u kojoj manje ili više (ne) učestvuju?
"Na osnovu odgovora, uočavaju se tri opcije. Prvu smo označili sa "osmišljeni život". To su odgovori građana koji smatraju da je kultura jako značajna za osmišljavanje i njihovog privatnog i društvenog života. Oni nastoje da budu aktivni učesnici u kulturnim događajima, i to ne samo onim iz takozvane zabavne kulture.
Drugi su "konzumenti kulture", oni koji kulturi ne daju tako veliki značaj, ali posećuju povremeno pozorišta, bioskope, neke estradne koncerte, tj. oni su samo potrošači kulture.
Treća grupa je najbrojnija, nazvali smo je "goli život". To su oni koji kažu: "Šta me pitaš za kulturu, nemam mogućnosti da se bavim kulturom. Nemam para za kulturu", ili "Kultura me uopšte ne interesuje". Oni smatraju da je kultura nešto bez čega se može živeti, kao nešto spoljašnje. Ove ispitanike možemo, uslovno rečeno, svrstati u dve podgrupe. Ima onih koji bedno žive i jedva preživljavaju. Oni kažu šta me pitaš o kulturi kad jedva preživljavam. Druga podgrupa su oni koji kulturu shvataju kao ispraznu zabavu, kao estradnu kulturu, kao pripadnost gomili. Kultura im služi samo da se "opuste" od umora ili stresova, ili da se uključe u masu koja učestvuje u ispraznim zabavama, da bi doživeli neko prividno zajedništvo."
Cilj ovog istraživanja je bio da se ustanovi kako građani doživljavaju kulturu i koliko je kultura prisutna i značajna za njihov društveni život.
Istraživanje je pokazalo da je kultura u procesu tranzicije jako marginalizovana. Takođe su u poslednjim istraživanjima primetne promene u načinu pogleda građana na svoje mogućnosti izbora načina života, jer su ranije većinom smatrali da su država, institucije i političari odgovorni za ono što nam se događa u svakoj oblasti života, pa i u kulturi.
Istraživanje je takođe pokazalo da sazreva svest da sami biramo veliki deo onoga od čega zavise kvalitet našeg života i budućnost.