Život i standardi

SADRžAJ

Najradosniji hrišćanski praznik vezuje se za mnoga predanja i verovanja koja potiču još iz paganskih vremena, a naši preci su ih kasnije prilagodili hrišćanskoj veri. Božićni običaji na Kosovu i Metohiji razlikuju se od sela do sela, a svima im je zajedničko da simbolizuju napredak i sreću u porodici.
U selima Kosovskog Pomoravlja, posebno u klokotskoj opštini, običaji su naročito slikoviti i raznovrsni. Rituali tokom višednevnog božićnog slavlja imaju kako obeležja starine, tako i brojne ovovremene primese, koje ne umanjuju lepotu svetkovine.
Badnji dan prethodi Božiću i najavljuje ga, a ujedno je i poslednji i najstroži dan božićnog posta. Tog jutra već se priprema pečenica. Etnolozi smatraju da korene ovog običaja treba tražiti u starozavetnim pričama o prinošenju žrtava Kaina i Avelja, sinova Adamovih.
Sam Klokot intrigira i lepotom prirode i istorijskim tragovima koji sežu daleko u istoriju.
Za pećinu podno hrama Svetog Nikole veruje se da je bila naseobina najstarijih civilizacija na ovom području.
Osim česnice, za sam Božić mese se i obredni kolači - "guska", "jaram" i ostali namenjeni stoci, kući, domaćinu, usevima... Tokom božićnog jutra ima još rituala, poteklih iz davnih vremena o kojima govorimo u emisiji "Život i standardi".
Autor: Tatjana ManojlovićSnimatelj: Aleksandar AgbabaMontažer: Nebojša DamnjanovićRealizacija: Zorica Mijailović