I plod velike ljubavi i entuzijazma i platforma… za bolje dane

Sutra počinje Pančevo Film Festival, koji se ove godine prvi puta održava i traje do nedelje
Negde usred pomalo nenadane rasprave u medijima treba li Srbiji uopšte toliko filmskih festivala stigla je najava nove filmske manifestacije. U pitanju je Pančevo Film Festival koji se odigrava na nekoliko lokacija u, gle čuda, u Pančevu tokom ove prve sedmice varljivog septembra.
PAFF (kako glasi zvanična skraćenica naziva) je internacionalni takmičarski festival dugometražnog i kratkog filma, tokom kojeg će biti prikazano pedesetak ostvarenja različitih metraža, fela, žanrova i izraza iz raznih delova sveta. Zvanična prezentacija festivala otkriva i svojevrsni manifest ove filmske fešte i u njoj stoji sledeće: “Pančevački filmski festival je manifestacija i platforma posvećena negovanju i promociji nezavisne autorske kinematografije, ali i filmova nastalih u ozbiljnijim i bogatijim produkcijama koji neguju originalan i kinematografski uzbudljiv pristup narativu, formi, strukturi, estetici, dakle svim onim filmovima koji se zrelo i inovativno služe vizuelnim komuniciranjem. Glavna misija festivala je da predstavi, istraži i proširi ideje i pitanja šta sve kinematografija danas može da bude, kao i da, kroz prisustvo mladih talentovanih autora na festivalu, promoviše i pruži podršku novoj generaciji filmskih umetnika.”
Reditelj Stefan Ivančić, autor kratkog filma “Leta bez meseca“, prikazanog minulog proleća i u zvaničnom programa festivala u Cannesu, a ovde u ulozi selektora filmskog programa, pojasnio nam je koja bi to bila ključna posebnost Pančevo Film Festivala:
“Program PAFF-a oslanja se na ideji mladosti. Naša želja je da puštamo filmove mladih i novih autora, filmove koji se bave temama koje su bliske mladima, filmove koji imaju hrabrost, energiju i želju za pobunom. Jedan od naših glavnih motiva je da festival ima i obrazovnu ulogu – nećemo samo da puštamo filmove već želimo da pažljivim odabirom i smeštanjem filmova u određeni kontekst omogućimo drugačiju vrstu diskusije o filmu i inciramo oblikovanje novih filmofila i filmadžija. Na primer, takmičarski program kratkih filmova – Rani radovi – ocenjivaće žiri u sastavu od 16 pančevačkih srednjoškolaca, kojima će iskustvo u žiriju pružiti ne samo mogućnost da izaberu pobednika, već će i biti neka vrsta radionice u kojoj će sarađivati, raditi i razgovarati o tome šta to čini dobar film, režiju, glumu, scenario sa iskusnim mladim rediteljem Nikolom Ležaićem. Trudimo se, i trudićemo se još više, da dovodimo što više gostiju i da organizujemo debate i razgovore sa njima. Ono što možda takođe izdvaja PAFF u donosu na druge festivale, jeste grupa ljudi koja je odlučila da ostvari jedan ovakav događaj: grupa mladih filmskih radnika i umetnika, reditelja, glumaca, snimatelja, montažera, producenata, dramaturga, kolega, prijatelja i saradnika… PAFF je plod velike ljubavi i entuzijazma, platforma za jednu vrstu kinematografije čiji deo i mi sami želimo da budemo sa svojim ostvarenjima. I da ne zaboravim – ulaz na sve projekcije je besplatan!”
Stefan Ivančić (foto: (c) Valérie Massadian)
Pogled na program i ostvarenja u svim programskim celinama potcrtava polaznu nameru da se ovaj festival bavi promocijom i vrednovanja filmova koji u ovoj ili onoj meri pripadaju krugu tzv. nezavisnog filma, čime, pak, ovaj festivala stupa i na polje delovanja Festivala autorskog filma, pa delom i Festa, kao i nekih drugih filmskih manifestacija u Pančevu obližnjem Beogradu. Stefan Ivančić stoga precizira koje bi to bilo ciljano mesto PAFF-a unutar srpskog festivalskog univerzuma:
“Festival autorskog filma pruža mogućnost publici da pogleda “festivalske hitove”, tako da to mesto je već zauzeto i ne bi imalo smisla da kopiramo isti model. PAFF nastaje iz želje da se otvori jedan prostor filmovima koji ne stižu kod nas, a koji po našem mišljenju pišu istoriju savremene kinematografije. Postoji dosta filmski autora čiji filmovi nikada nisu prikazani u Srbiji, a u svetu već decenijama imaju status velikana filmske umetnosti. Mi ove godine, na primer, puštamo film “Norte, kraj istorije” filipinskog reditelja Lava Diaza. Niko u Srbiji se nije usudio do sada da pusti njegove filmove, a glavni razlog za to nema veze sa kinematografijom – pošto njegovi filmovi traju dosta, oni zauzmu po nekoliko “slotova” i festival bi morao da ima manji broj naslova. Mi ne želimo da pravimo takve vrste kompromisa i vodimo se striktno kvalitativnim filmskim kriterijumima. Naravno, želimo da pružimo mogućnost izbora, i u našem bioskopu na otvorenom biće pušteni filmovi u kojima će uživati publika koja nije naviknuta na radikalne poduhvate, ali koji takođe gaje veliki kinematografski potencijal.”
Filmski program festivala podeljen je u četiri celine i sastoji se od dva takmičarska i dva revijalna segmenta. Selektori filmskog programa su upravo Stefan Ivančić i kolega mu Ognjen Glavonić. Filmovi su razvrstani po programima nazvanim Svetionici i Rani radovi, a tu su i dva revijalna programa. Osim već pomenutog, organizatori PAFF-a priredili su i muzički i galerijski program. Uz to, svih dana festivala biće organizovan i prevoz iz Beograda ka Pančevu.
Među odabranim filmovima su i „Neposlušni“ (uvodna slika), „Varvari“, „Čudna šuma“, „Obrana i zaštita“, koji će po prvi put biti prikazani pred, sva je prilika, brojnom publikom, a Stefan Ivančić izneno nam je i svoje mišljenja na pitanje da li filmski festivali u nas mogu da nadoknade goleme rupe u repertoarskoj/bioskopskoj ponudi:
“Kod nas je situacija takva da su i veliki filmovi kao „Snowpiercer” i „The Wind Rises” postali rizični za bioskopski repertoar. Festivali, smotre, muzeji i slični prostori pružaju alternativu vladajućem distribucijskom monopolu, ali nikako ne mogu da zamene regularni bioskop. Nerealno je maštati o radikalnoj promeni u bioskopskom sistemu, ali nama fali jedna stalna alternativa sa hrabrim programom. Ako se osvrnemo samo na druge gradove bivše Jugoslavije, videćemo da u Zagrebu postoji Kino Europa, a u Ljubljani Kinodvor i Slovenačka kinoteka, koja ima jedan od najboljih programa na kontinentu. Nama nedostaje takav prostor, koji pruža mogućnost da se pogleda nešto drugačije, da se otkrivaju nove i stare stvari koje vrede, ali koji će u isto vreme biti i mesto okupljanja gde će se, na jedan drugačiji način, diskutovati o filmu.”
Za kraj ove najave ostaje nam još samo da odvažnoj ekipi koja stoji iza PAFF-a poželimo suvo vreme i vedro nebo. Dobre želje su već sada svakako zaslužili, jer PAFF će (premda Pančevo može da se podiči dosta agilnim i vitalnim Kulturnim centrom) sigurno učiniti da tokom tih nekoliko septembarskih dana Pančevo u kulturnom smislu ne bude tek spavaonica u blizini Beograda, a to je uloga koja je, nažalost, surovo namenjena dobrom delu Srbije.