U 238

OPIS

Za 78 dana, koliko je trajalo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavuje 1999. godine, avioni NATO snaga bacili su oko 30 hiljada tona razornih projektila, bombi i raketa. Izručili su i 15 tona osiromašenog uranijuma.
Ovom municijom gađani su ciljevi na KiM i jugu Srbije. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a procene su od 1.200 do 2.500 poginulih i oko 6.000 ranjenih. Materijalna šteta se procenjuje na desetine milijardi američkih dolara. Ni danas, skoro dve decenije posle NATO agresije nema pouzdanih podataka kakve su posledice bombardovanja po zdravlje ljudi.
Od radnika JP "Vodovod" koji su radili na Pljačkovici odmah posle bombardovanja osiromašenim uranijumom, prvi je već 2004, od raka pluća preminuo Mioslav Jović u 52. godini. Njegov sin Marko sumnja da je bolest posledica boravka na kontaminiranom terenu.
Mnogi stručnjaci tvrde da smo svi ugroženi dejstvom osiromašenog uranijuma. Kada metak sa osiromašenim uranijumom eksplodira, probija i najjači oklop, pri čemu se razvija visoka temperatura, u vazduh odlaze opasne čestice. Opasniji od uranijuma 238 je plutonijum koji se takođe nalazio u projektilima.
Iako se Srbija suočava sa tihom epidemijom malignih bolesti, niko za to zvanično u ovom trenutku ne može da okrivi NATO, jer nisu urađene studije na osnovu kojih bi se povezao porast obolelih od raka u našoj zemlji sa bombardovanjem osiromašenim uranom.
Da bi se utvrdilo kakve su posledice agresije 1999. godine po zdravlje našeg stanovništva, Skupština Srbije osnovala je Komisiju za istragu posledica NATO bombardovanja, a formirano je i međuresorno koordinaciono telo koje čini više od 100 stručnjaka iz različitih oblasti.
Autorka filma: Jugoslava ĐuricaNovinar: Marina Damnjanović Nackov Snimatelji: Nikola Đurović, Dimitrije Hadži Nikolić, Žarko Pekez, Mirko LukanovićMontaža: Branislav PopovićRealizacija: Vesna Tadić