Velika utrka Aljaskom

OPIS

Udaljeni gradić Noum na Aljasci se 1925. godine suočio se potencijalno fatalnom epidemijom i postojalo je samo nekoliko opcija koje bi stanovnike ovog grada spasile. U januaru te sudbonosne godine, lekari su Noumu potvrdili simptome difterije kod nekih stanovnika, što ih je zabrinulo budući da je do 1921. godine više od 15.000 stanovnika SAD-a umrlo od posledica infekcije nosa i grla. Bolest je predstavljala dodatnu opasnost za izolovane gradove budući da su lečenje mogli da nastave samo u većim gradovima, a u slučaju Nouma, jedini lek - antitoksin- nalazi se 800 kilometara dalje u Enkoridžu. Ako tome dodamo nepovoljne vremenske uslove na Aljaci, jasno je da je put do leka bio još više otežan. U istorijskoj Velikoj trci milosrđa 1925. godine, grupa hrabrih mušera putuje 800 kilometara da spasi malu decu Nouma, dopremajući im serum. Akcija je otpočela 27. januara 1925. godine sa Wild Bil Šenonom i njegovim timom pasa koji su pokupili serum u Nenani i koji su morali da prođu i kroz predele sa -50 stepeni Celzijusa do Nouma. Pošto je izgubio četiri svoja psa na putovanju i suočio se sa poteškoćama usled promrzlina, Šenon je predao serum. Mašer koji je nastavio put je bio Leonard Sepala, čiji je tim prešao više od 170 kilometara kroz temperature i do -65 stepeni Celzijusovih. Poslednjom trasom od 88 kilometara serum je preneo Gunar Kasen. Tada na scenu stupa i Balto, crno-beli haski koji je tada ušao u istoriju i kojeg od tada slave kao heroja. Balto je bio sporiji pas, pa se niko nije nadao da će ga Kasen odabrati za vodećeg psa u povorci.