Trezor: Rumunija, decembar 1989

SADRžAJ

Veliki ispit struke: O rumunskim događajima iz Televizije Beograd - ovo je treća emisija (prethodne dve: Direktan TV prenos revolucije, O rumunksim događajima iz Radio Beograda) koja govori o tome kako su izveštavali naši novinari i snimatelji tokom decembarskog prevrata u Rumuniji pre dvadeset godina, koje je ocenjeno najvećim ocenama na "ispitu struke", a Televizija Beograd je za ceo poduhvat dobila pohvale i priznanja od najvećih televizijskih svetskih kuća.
U sobi međunarodne razmene, u Takovskoj 10, zajedno su, kao nekad, proveli jedno poslepodne pesnik Adam Puslojić, novinarka Snežana Rodić i snimatelj Ljubomir Sekulić, koji su decembra 1989. bili u samom centru zbivanja, u Budimpešti, u zgradi Televizije.
- Učesnici: književnik Adam Puslojić, novinar Snežana Rodić, snimatelj-reporter Ljubomir Sekulić, sagovornik Bojana Andrić
- Snimatelj Đuro Ivanović, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Miroslav Gojković, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Miloš Milovanović, saradnici Milena Jekić, Jovan Bačkulja, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Ignjatović, grafička obrada Nikola Rafajlović, montažer Nada Dodig Zildžić, autor Bojana Andrić
- Snimano 06.11.2009, premijerno emitovano u "Trezoru" 29.12.2009, reprizirano 11.12.2014, 11. i 23. decembra 2014, 11. aprila 2017; Redakcija za istoriografiju.
Iz teksta Bogdana Tirnanića "Televizijski puč": "Da li se okončanje jedne od najstrašnijih diktatura koje je moderni svet upoznao - pad "dinastije Čaušesku" - može označiti "televizijskim pučem"? Na prvi pogled, takva je konstatacija krajnje neodmerena zna li se da je veliki rumunski gazda odavno ograničio trajanje televizijskog programa na jedan sat dnevno. No, koliko je bila strahotna njegova tiranija vidi se baš po tome kako je rumunski prevrat izvršen na najklasičniji mogući način - zauzimanjem radija i televizije. Svet je odavno zaboravio na to pučističko pravilo. Delom zbog tehnološkog napretka, koji svakome omogućava da bez većih napora ima "svoju" televiziju, no još više, iz razloga što samo postojanje televizije pri minimumu demokratskih propozicija vrši onu ulogu koja je nekada pripadala pučistima... Ali, televizija je medij spontanosti. Ono što se u Bukureštu pred televizijskim kamerama događalo angažovalo je protiv Čaušeskua i ljude koji jedva da su i čuli za njega. To je razlog što se snaga televizije, ispoljena u ovom slučaju, najbolje mogla osetiti kilometrima zapadnije od rumunskog glavnog grada, u Beogradu, gde su se, u petak, poznanici na ulicama, umesto za zdravlje, pitali: - Jel' ga uhvatiše, a?... Zato je i faktor jugoslovenske zainteresovanosti za rumunsku sudbinu bio posledica višečasovnog direktnog televizijskog prenosa iz Bukurešta, koji je, podjednako, bio uslovljen našom (jedva jednom!) izmenjenom politikom prema režimu Čaušeskua, i svim prirodnim faktorima koji u ovom delu zemlje omogućavaju nesmetani prijem rumunskog televizijskog programa. Tako je Čaušesku pao dva puta u roku od samo nekoliko časova: prvi put u Bukureštu, kada je osvojen televizijski studio, drugi put u Beogradu, odakle je svet primio televizijsku sliku velikog prevrata. Najbolju potvrdu ovim pretpostavkama pružio bi sam Nikolae Čaušesku da je, u neznanju, pokušao spasavanje gole kože preplivavanjem Dunava, koje je, zbog njega, postalo rumunski nacionalni sport broj jedan. Na ovoj obali proveo bi se još gore nego što mu sleduje na onoj. Ako bi i stigao da se začudi nad prividno bezrazložnim besom, valjda bi shvatio da mu je, posle potcenjivanja sopstvenog naroda, najveća greška to da nikad nije čitao Makluana! ("Politika", 24.12.1989).
Lekcije iz umiranja - film Adama Puslojića o Rumunskoj revoluciji protiv diktature Čaušeskua. U filmu je korišćen tonski zapis prvog sata Rumunske revolucije koji je načinio glumac Jon Karamitru.
- Scenaristi Adam Puslojić, Tatjana Lenard; snimatelji Ljubomir Sekulić, Aleksandar Ćetković, Veljko Đurović, Tefik Zujović; obrada zvuka Siniša Dimitrov, montažer Andrija Dimitrijević, reditelj Zoran B. Petrović
- Proizvedeno 1989/90, Redakcija informativnog programa.
Urednice: Bojana Andrić, Milena Jekić Šotra