Survivor 2010.

Survivor je već pomerio granice srpskog rijaliti šou programa, ali novim projektom, u VIP sezoni (emitovanoj premijerno 2010. Na Prvoj TV), napravljen je još veći iskorak. Prvi put, na divlja i opasna filipinska ostrva smeštena u trusnoj zoni, otisnule su se poznate ličnosti iz Srbije i regiona. Daleko od sveta šou bizinisa, 16 zvezda proći će kroz pakao kakav nisu mogli da zamisle.

Borba sa hirovitom prirodom, za hranu i krov nad glavom, neslaganja i svađe sa drugim takmičarima, kao i lične drame, svakodnevno će zagorčavati život popularnim facama. Njihova izdržljivost, smelost, snalažljivost i volja biće na testu. Prenemaganje i razmaženost se na Filipinima neće tolerisati jer povlastica nema čak ni ni za lica sa naslovnica. Dnevne borbe između takmičara za male nagrade mogu im doneti samo „nekoliko sati boljeg života“, sve ostalo biće životarenje . Pred zvezdama je mnogo izazova, teških trenutaka, uspona i padova, a cilj svakog od njih je isti: preživi, pobedi i osvoji 50.000 evra.

Do sada smo popularna lica navikli da viđamo u punom sjaju na naslovnim stranama, modnim revijama, gradskim dešavanjima, a sada će se predstaviti na nov način, bez šminke i cenzure, u borbi za opstanak.

Takmičari su: Goca Tržan, Bojana Barović, Nikola Rokvić, Nikolija Jovanović, Vesna Zmijanac, Marko Bulat, Biljana Cincarević, Nenad Knežević Knez, Jelena Mrkić, Toni Zen, Milan Rus, Katarina Vučetić, Andrej Maričić, Aleksandra Perović, Edin Škorić, Miloš Vlalukin. Voditelj je Andrija Milošević.

Pravila igre: Daleko od civililzacije, 8 žena i 8 muškaraca boriće se da prežive. Samo jedan postaće pobednik i odneće vrednu nagradu.

Na samom početku serijala, takmičari će biti podeljeni u dva plemena koja će svakodnevno odmeravati snage boreći se za dominaciju.

Igre za nagradu olakšavaće im život u izolaciji, a igre za imunitet spasavati od odlaska na Plemenski savet i gubljenja jednog člana plemena.

Vremenom plemena će se stopiti u jedno i tada će takmičenje prerasti u pojedinačno nadmetanje.
Egzistencija:U potpunoj izolaciji, opremljeni samo minimalnim sredstvima za preživljavanje, takmičari će biti prinuđeni da se snalaze. Sklonište, koje će ih štititi od kiše, vetra, životinja i predstavljati mesto za počinak, gradiće od materijala koji pronađu u neposrednom okruženju. Šta će biti na dnevnom meniju zavisiće isključivo od njihove sposobnosti da u prirodi prepoznaju plodove koji su jestivi, umešnosti da dođu do plena bez odgovarajućeg pribora i veštine da ga pripreme. Ukoliko ne nauče da pale vatru kao naši preci, ili je ne osvoje u borbama, njihova ishrana biće siromašna i nedovoljna. Na bube, insekte i stvorenja koja gamižu, a često i ujedaju, moraće da se naviknu. Mnoge navike stečene u civilizaciji moraće da budu, bar na neko vreme, zaboravljene.

Lokacija: Republika Filipini je ostrvska država u Jugoistočnoj Aziji. Filipine sačinjava 7 107 ostrva, od kojih je oko 2 000 nastanjeno, a čak 2 500 nema ni ime. Na nastanjenim ostrvima živi čak 70 miliona ljudi. Zaljubljenici u prirodu mogu sresti neke primerke od hiljadu različitih vrsta ptica i životinja - patuljastog bizona, krokodile i komodskog varana, najvećeg guštera na svetu. Na jednom delu teritorije nalazi se „zeleni pakao“, misteriozna prašuma koja do kraja nije istražena. Najvreliji mesec je maj, a kišna sezona je u periodu jun-oktobar.

Istorija Filipina: Ova ostrvska država je dobila ime po španskom kralju Filipu II. Godine 1521. Magelan je pronašao ostrva i zauzeo ih za Španiju. Poginuo je upravo tamo, u sukobu s lokalnim plemenima čiji je pokušaj da oteraju pridošlice propao, te je arhipelag postao španska kolonija. U 19. veku zauzeli su ga Amerikanci, pa Japanci, a potpunu nezavisnost Filipini su stekli tek 1946. godine. Iako na Filipinima vlada demokratija, od 1965. do 1986. njima je autoritarno vladao Ferdinand Markos, što je kasnije pokušao da praktikuje Džozef Estrada, ali je svrgnut. Zbog ovakve istorije filipinska kultura je mešavina tradicije i stranih uticaja, pa danas samo izolovana plemena održavaju svoju istinsku kulturu. O tome govori i činjenica da je 90% Filipinaca hrišćanske veroispovesti, što ih čini jedinom hrišćanskom zemljom u Aziji.

Vulkani: Od oko 300 vulkana, koliko ih ima u ovom predelu Zemlje, 22 su aktivna dok ih je 27 okarakterisano kao "potencijalno aktivni". Uprkos opasnosti koju aktivni vulkani predstavljaju, filipinska vlada planira načine na koje bi ove smrtonosne grotlove pretvorili u zanimljivu i uzbudljivu atrakciju.

Zanimljivosti:

Prema verovanju, na prelasku iz stare u novu godinu, kada otkuca ponoć, na stolu treba imati mnogo hrane, što ce osigurati blagostanje, a za napredak i sreću treba poslužiti i sedam različitih vrsta okruglog voća. Ako deca žele da porastu, u ponoć treba da skoče deset puta.

Na Filipinima živi najmanji majmun na svetu, raste najmanja banana na svetu I živi najveći gušter na svetu.

Šestog februara 1933. godine u Manili na Filipinima registrovan je najveći morski talas ikada. Bio je visok 35 metara i nije poticao ni od cunamija niti izazvan plimom. Njega su stvorili snažni vetrovi pacifičkog harikena.