SINOPSIS
Sedam svetskih čuda starog sveta je skup arhitektonskih dela koje su stari Grci, naročito u helenističkoj epohi, smatrali vrhuncem ljudske kreativnosti i genijalnosti. Međutim, od ovih sedam čuda još samo kompleks velikih piramida u Gizi i dan danas postoji. U sedam svetskih čuda, po redosledu gradnje, ubrajaju se: Velika piramida u Gizi, Viseći vrtovi iz Vavilona, Zevsov kip u Olimpiji, Artemidin hram, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i svetionik Faros u Aleksandriji. Svetska čuda prvi pominje otac istorije Herodot, a svih sedam čuda nabrojano je u epigramu feničanskog pisca Antipata iz Sidona u 2. veku pre naše ere. Kasnije je grčki istoričar, Kalimah iz Sirene, napisao "Kolekciju čuda u svetu". Rukopis je uništen u požaru Aleksandrijske biblioteke. Interes za antiku i ove građevine ponovo je pobuđen tek u doba renesanse. Danas arheolozi rasvetljavaju tajne koje su vekovima okruživale ove građevine. Ove monumentalne građevine podignute su u slavu religije, mitologije, umetnosti, moći svojih vladara i nauke. Nama one svedoče o večnoj težnji čovečanstva da osvoji nove domete. Sedam čuda starog sveta postavila su vrhunske standarde i održala u životu snove drevnih graditelja.
