“MALI BUDO” JE FILM KOJIM SAM NAJZADOVOLJNIJI

Dimitrije Vojnov, jedan od najzaposlenijih srpskih i regionalnih scenarista, otvara dušu ekskluzivno za čitaoce portala Pazi, snima se. Pred skoru premijeru “Malog Buda”, najnovijeg filma rađenom po njegovom scenariju, Vojnov otkriva zanimljivosti o ovom i drugim naslovima iz svoje sve bogatije filmografije.
U filmski svet si ušao kao klinac i glumio u nekoliko zapaženih filmova. Kada si shvatio da je dramaturgija i pisanje scenarija, a ne gluma, ono što te najviše zanima? 
Ja sam prvobitno želeo da upišem filmsku režiju. Međutim, godinu dana pre prijemnog ispita slomio sam nogu i tada sam shvatio da je veliko pitanje da li ću moći da izađem na prijemni. Već sam pisao neke scenarije vežbe radi, i to me je zanimalo ali ideju da upišem dramaturgiju mi je dao Aleksandar Radivojević. On mi je rekao da bi mi u tom trenutku u svakom pogledu više odgovaralo da upišem dramaturgiju a ne režiju, a rekao je da su mi scenariji dobri i da imam šanse na prijemnom. Za prijemni sam napisao jedan neo noir scenario i upisao. I dan-danas mislim da je to bila jedna od boljih stvari koje sam napisao na studijama. Sve do treće godine sam mahom pisao krimiće sa vrlo malo dijaloga, i onda sam od treće godine počeo da ubacujem humor u scenarije i po tome sam na kraju postao poznat. Naravno, voleo sam da se šalim ovako privatno ali sam relativno kasno počeo da stavljam humor u scenarije.
Svaki početak je, kažu, težak… S tim u vezi… Prvi krupniji scenaristički posao je rad na trećem delu serijala “Mi nismo anđeli” (2006). Film je dočekan na nož od stane kritike. Kako danas gledaš na ovo iskustvo?
Ovaj film je nastao u jednoj istovremeno dobroj i lošoj atmosferi. Mislim da smo Srđan Dragojević, Petar Pašić i ja vukli na svoju stranu, a bilo je i dosta ustupaka sponzorima i tadašnjoj atmosferi u našoj kinematografiji. Zato taj film nije ispao onako kako sam ga ja zamislio ali mislim da ni Srđan ni Petar nisu dobili ono što su hteli. Scenario koji smo Srđan i ja napisali je bio vrlo kompleksan, nije ležao Petru, ali sve u svemu drago mi je da sam radio taj film. Upoznao sam puno sjajnih ljudi i mogu da kažem da sam radio na jednom rokenrol filmu. Kada bih sumirao te utiske, uz sve nedostatke, “Anđeli 3” su te godine bili film koji bih ja lično najradije potpisao, a to je meni jako važno.
Scenario za film “Šišanje” (2010), koji si napisao zajedno sa rediteljem Stevanom Filipovićem, dobio je prvu nagradu na 35. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Koliko se film i scenario razlikuju?
Scenario se u toj meri razlikovao da je žiri na konferenciji za štampu morao da naglasi da bi producenti ubuduće morali da malo više poštuju scenarije po kojima snimaju filmove. Počeli smo da snimamo film sa jednom idejom, onda je sniman u etapama, život oko nas a i Stevin poetički svetonazor su se menjali baš u domenu onoga što je tema filma, tako je na kraju rezultat nekonzistentan. Ipak, iz ove vizure, rekao bih da je taj film posle suše vratio narod u bioskope i imao zanimljivu temu.
Rad na drugom filmu iz serijala “Montevideo” sigurno je bio zanimljivo iskustvo. Kako je bilo raditi na jednom tako skupom i ambicioznom projektu. Imajući u vidu da si bio deo velikog i uigranog tima, koliko kreativne slobode si imao?
To je bio jedan veliki izazov, jedan ambiciozan zahvat u kome sam ja došao u okolnosti u kojima su mnoge stvari već bile postavljene. Mislim da sam uspeo u pojedinim aspektima da doprinesem filmu i da se film na kome sam ja radio ipak razlikuje od prethodnog iako ponavlja sve ono što je publika volela. Nažalost, na kraju sam potpisan samo kao ko-scenarista na filmu ali sebe vidim kao jednog od trojice ravnopravnih scenarista na tom filmu. Ipak, pošto nisam bio od samog početka u ekipi, moj potpis je platio cenu. To je jedan veliki narodni film i ispunio je svoj cilj kod publike. To je inače moj drugi sequel u karijeri. Drago mi je što me producenti cene kao profesionalca koji može da prepozna šta je u nekom hitu funkcionisalo i to ponovi.
Sutra nas očekuje premijera krimi-komedije koju si napisao zajedno sa rediteljem Danilom Bećkovićem. Da li se varam u proceni da je “Mali Budo” tvoj do sada najličniji, najautorskiji realizovani projekat?
“Mali Budo” je film koji je najbliži mojoj poetici zbog forme i crnog humora. On ima dosta obeležja mojih “autorskih” scenarija koji su retko kada bili realizovani ali su mi doneli dosta profesionalnih poslova. U tom pogledu svakako da sam kao autor najzastupljeniji pa samim tim i najzadovoljniji u “Budu”. Ipak, ima jedan film na kome sam radio za koji ne mogu da kažem da je moje autorsko delo ali koji ima dosta mojih pečata a to je “Doktor Rej i đavoli”. Meni je to veoma drag film, zbog Dinka (Tucakovića, prim. Đ.B.) i zbog tog pokušaja da napravimo omaž nekim zanimljivim ljudima iz istorije esnafa.
Sa Bećkovićem je svojevremeno trebalo da sarađuješ na teen komediji “Doba nevinosti”. Zašto do realizacije u Srbiji nije došlo i kako se dogodilo da projekat preuzmu Slovenci?
Do realizacije u Srbiji nije došlo zato što ovde niko ne vodi računa o žanrovskoj raznovrsnosti i zato što niko ne želi da gaji kvalitetan repertoarski film. Film koji traži publiku je mahom prepušten mešetarima i nekolikim produkcijama kojima očigledno nismo uspeli da predstavimo projekat. Onda smo ga ponudili u Sloveniji i praktično odmah dobili podršku da se to snimi kao slovenački film jer su nam rekli da se tamo takvi filmovi traže. I to je jedno lepo iskustvo. Reditelj Blaž Završnik je prilagodio scenario sebi i film je ovih dana završio sa snimanjem i kreće u post-produkciju. Imali smo stvarno jako lepo iskustvo a producenti slovenačkog “Doba” koje se zove “Julija in Alfa Romeo” su bili koproducenti na “Malom Budu”, dakle i oni su zadovoljni našim radom. U vreme crnog talasa, progonjeni srpski autori su nalazili utočište u Sloveniji, sada se to dešava sa onima koji se bave repertoarskim filmom.
Bez obzira što je odavno snimljen, “O Bubicama i herojima” Petra Pašića još uvek nije prikazan. Ima li izgleda da premijera bude uskoro?
Ovo je tehnički složen film i vrlo krupan zalogaj. Važno je da bude dobro urađen i da izađe onda kada sve bude kako treba. Trejler je naišao na lepe reakcije.
Zanimaju me tvoji planovi… U kojoj fazi su filmovi “Ederlezi Rising” (SF u režiji Lazar Bodroža u kome jednu od glavnih uloga treba da glumi svetski poznata porno diva Stoya) i neimenovani projekat o međunarodnoj kriminalnoj grupi Pink Panteri (najavljeno je da će film režirati španski sineasta Daniel Calparsoro)?
Pink Panteri su još uvek u fazi produkcionih dogovora. Calparsoro je i dalje tu kao reditelj, ja sam i dalje tu kao scenarista. Nadam se da će se taj film desiti i da nas na tom putu neće zameniti. Scenario je vrlo dinamičan i maštovit a Calparsoro je reditelj koji to sve ume da realizuje. Jako sam ponosan na taj scenario, i Calparsoro mi je puno pomogao, sve je na liniji Michaela Manna ali i duhovitih heist filmova poput “Now You See Me” sa finom glazurom balkanske bizarnosti i sukoba kultura. “Ederlezi Rising” je nažalost naišao na neke formalne zavrzlame u Filmskom centru Srbije i sada čekamo da se to rasplete. To što nam se dešava je potpuno skandalozno i mislim da mi to nismo zalužili. Ali, dobro, očigledno je da u ovoj kinematografiji postoje filmadžije prvog i drugog reda a da smo Bodroža i ja parije. Ipak, nadam se da ćemo se izboriti i da ćemo snimiti ovaj film, a da ovo maltretiranje koje nam priređuju pojedini ljudi i institucije neće previše da nas otupi i da će nam ostati snage za kreaciju. U Sloveniji trenutno radim na još jednom scenariju, opet je reč o omladinskom filmu i vrlo sam uzbuđen u vezi sa tim. Trenutno pišem i scenario za jednog reditelja kod nas koji želi da svoj debi isprati jednim intrigantnim krimićem i smatra da bih ja to mogao da izvedem. Imam puno planova i većina su srećom prilično realni.
Šta očekuješ od “Malog Buda”? Šta ovaj film preporučuje regionalnoj publici? Pod uslovom da film bude hit, da li si već razmišljao o ideji za nastavak?
Svi u ekipi već pričaju o nastavku što me raduje i svi glumci imaju ideje šta se dalje desilo sa njihovim likovima. Dakle, mislim da je priča o nastavku daleko odmakla. Ja se pre svega nadam da ćemo imati hit u bioskopima jer je ovo film za publiku. Voleo bih kada bi “Mali Budo” podigao lestvicu i naprosto doveo još kreativnih, mladih i autentičnih ljudi da radi filmove za publiku. Danilo Bećković je sjajan reditelj i voleo bih da ga ovaj film lansira u sam vrh naše kinematografije jer on to mesto zaslužuje. Voleo bih takođe da automatski omogući naš sledeći projekat “Jesen samuraja” i da će nam olakšati put do sledećeg filma. Dakle, očekujem jako puno od ovog filma, kao i svi u ekipi. Što se regiona tiče, znamo da ljudi na prostoru bivše Jugoslavije vole srpske komedije, a “Mali Budo” je upravo to – čistokrvna komedija koja će vas zasmejati do suza. Vidimo se u bioskopu.
 
The post “MALI BUDO” JE FILM KOJIM SAM NAJZADOVOLJNIJI appeared first on pazisnimase.com.