Напокон среќа

Мушкарац, жена, велика љубавна прича. Но овај је пут, чини се, лоше завршила. Јер оно што се чинило сретном љубавном причом - како је описују Орландо и Ангелица - била је највеќа обмана њихова живота. Највеќа несреќа коју им је судбина могла донијети. Тако о њој говоре протагонисти на почетку серије када је измеѓу њих, чини се, све готово. Ангелица и Орландо, огорчени што су се преварили мислеќи да им је среќа ушла у животе, преиспитују се и покушавају докучити зашто нису успјели. Тако почиње сјајна сентиментална и обитељска талијанска комедија у којој глуме Цлаудиа Пандолфи и Цлаудио Сантамариа, а потписује је потписује иста екипа која направила и нашим гледатељима познату серију Сви су луди од љубави. Размјењујуќи погледе, маштарије и размишљања у ауту, двоје се протагониста присјеќа своје страствене љубавне приче која је пуна перипетија, опетованих неспоразума, плесних натјецања, неочекиваних љубави и њихових меѓусобно нетрпељивих родитеља. Јер Ангелица и Орландо нису сами на свијету, како би понекад жељели, веќ су окружени разноврсном галеријом људи. То су њезини мама и тата (Лунетта Савино и Нинетто Даволи), његови родитељи (Едwиге Фенецх и Массимо Wертмуллер), брат и сестра (Алессандро Роја, Орландов брат; Гиулиа Бевилацqуа, Ангелицина сестра), дјеца тинејџери (обоје имају двоје), пријатељи, познаници и својта, с којима није увијек лако. Дакако, иако је нит која је везала Орланда и Ангелицу, чини се, прекинута, нешто се ипак још увијек може промијенити. Јер среќа долази мало по мало, неравномјерно напредујуќи те прелази из комедију у драму, из њежности у тугу, баш као у стварноме животу. Тако да са страхом ишчекују изненадно финале који још може подарити како њима, тако помало и нама, толико жељену среќу.