Прича најбриљантнијег и најконтроверзнијег умјетника 20. стољеќа, Пабла Пицасса (Антонио Бандерас), и муза које су га надахнуле.
Друга сезона серијала под називом ГЕНИЈ: ПИЦАССО, истражује посвеќеност шпањолског исељеника свом звању умјетника, његов допринос модерној умјетности и његов турбулентан приватни живот.
Враќа се неколико глумаца из прве сезоне ГЕНИЈА, меѓу којим су Самантха Цоллеy (Тхе Цруцибле) у улози Доре Маар, француске фотографкиње и сликарице која је била Пицассова љубавница и муза; Т. Р. Книгхт (Увод у анатомију, Улов) у улози Маxа Јацоб, једног од првих Пиццасових пријатеља у Паризу; Сетх Габел (Салем) у улози Гуиллаумеа Аполлинаиреа, једног од најистакнутијих пјесника 20. стољеќа и честог Пицассова сурадника Јохннy Флyнн (Ловесицк), у улози француског глумца Алаина Цунyја.
Радња серијала ГЕНИЈ: ПИЦАССО започиње у шпањолском обалном граду Малаги. Дијете Пабло (Алессио Сцалзотто) учи цртати уз помоќ свог оца, Јосéа Руиза Бласцоа (Давид Wилмонт, “Ана Карењина”, “Чувар закона” ) који је учитељ ликовног у провинцијалној школи. Пабло као млади мушкарац (Рицх) користи умјетност за изражавање својих ставова те одрастајуќи постаје технички мајстор и визионарски стваратељ знаног као Пицассо (Бандерас).
Одуставши од школовања, које је платио његов богати ујак, доктор Салвадор Руиз (Јорди Моллà, “Риддицк”, “Ноќ и дан”), Пабло упознаје Царлеса Цасагемаса (Схеехан) у таверни у Барцелони гдје се скупљају слободоумници. Као добри пријатељи, њих двоје путују у Париз у потрази за славом и богатством, но само су двоје од многобројних амбициозних шпањолских умјетника које је привукао француски главни град. Инспириран паришким ноќним животом те истовремено обесхрабрен што мора опонашати класичне стилове које воле продавачи умјетнина, Пабло започиње стварати умјетнине које ќе се продавати, укључујуќи и његов приказ плесне дворане "Ле Моулин де ла Галетте." Но када проживи обитељску трагедију, Пабло чини драматичан заокрет у својој сликарској каријери те почиње користити палету само у нијансама плаве боје.
Живеќи у рушевном стану у Монтмартреу, Пабло често посјеќује локални кабаре, Ау Лапин Агиле, гдје се скупљају његови пријатељи, укључујуќи француског пјесника, сликара, писца и критичара Маxа Јацоба (Книгхт). Ондје упознаје своју љубавницу Фернанде Оливиер (Франциоси) те она постаје главна тема његових дјела, надахнута њиховом интимношќу, љубављу и њежним еротизмом. Напуштајуќи палету и теме Плавог Периода, Пабло се окреќе сликама сајмова и циркусаната, приказујуќи их у палети блиједих розих тонова, који подсјеќају на пјесме Гуиллама Аполлинаиреа (Габел), једног од неколико пјесника меѓу његовим блиским пријатељима. Његов весели стил привуче пажњу нових колектора и мецена, укључујуќи неке од богатих Американца који живе у Паризу: Гертруде (Трацее Цхимо, “Бад Јеwс”) и Лео Стеин (Иддо Голдберг, “Пеакy Блиндерс”).
