Ана (Катарина Марковиќ) је амбициозна самим тим што ради у адвертајзингу. Пошто се супротности привлаче, удала се за Павла, нервозног таксисту (Марко Живиќ). Он је из провинције, али је свакако остао у Београду након студија. За разлику од њега Ана је Београѓанка неколико колена уназад, што њена мајка Наталија (Сека Саблиќ) с поносом истиче. Кад смо веќ код Наталије, или ти зле таште, она је цео радни век провела радеќи у МУП-у, на шалтеру за регистрацију возила, такозваном шалтеру смрти. Иначе, Наталија мрзи, пре свих, себе, а онда и све остале. Наивна је и покварена. Њена роѓена сестра Емилија (Ружица Сокиќ), која је цео живот провела на брачним путовањима, и још увек је тамо, на чување јој је оставила сина Васу (Небојша Љубишиќ), вечитог студента и женскароша -тинејџера заробљеног у телу четрдесетогодишњака. Васу Бог није оставио на цедилу, али му је уместо талента за студије географије, подарио таленте за кување и музику.
Прича почиње отприлике овако: Ана и Павле након венчања долазе куќи, у радосном ишчекивању прве брачне ноќи, кад гле чуда, Наталија је и даље у стану. Још се није преселила у гарсоњеру, јер није могла. Зашто? Зато што из гарсоњере још није изашао Васа. Али изаќи ќе он сутра, па ќе млади пар имати прилику за поправни друге брачне ноќи. Сутра? Да, да, мало сутра! Како то Марфијев закон налаже, Васа је гарсоњеру привремено изгубио на покеру и уместо да оде из њихових живота, он улази у њихове животе и усељава се код Наталије, Ане и Павла. У гарсоњеру улази Камени (Милош Самолов), витез београдског асфалта и од ње прави илегалну коцкарницу. Камени фура с Лепом Миром, естрадном звездом, а „пословни партнери" су му Гвоздени и Стамени.