Увијек нешто с Гилдом

Содржина

Глумица и комичарка Гилда Раднер прославила се телевизијским схоwом Сатурдаy Нигхт Ливе, у којему је наступала од 1975. до 1980. заједно с Јохном Белусхијем, Цхевyјем Цхасеом, Даном Аyкроyдом и Биллом Мурраyјем. Постала је велика телевизијска звијезда и глумила је у низ телевизијских комедија, а снимила је и четири филма (Ханкy Панкy, Тхе Wоман ин Ред, Моверс & Схакерс, Хаунтед Хонеyмоон).Филм је снимљен по њезиној аутобиографији "Ит'с Алwаyс Сометхинг" у којој описује свој живот од дјетињства у Детроиту, до посљедњих година у Лос Ангелесу.Као дијете била је, према властитим ријечима, просјечна, а недостатак талента надокнаѓивала је вољом. Осим тога, била је предебела и дјеца су јој се ругала. Њезина дадиља, која јој је била друга мама, научила ју је да смијех може све побиједити и ако се сама прва буде смијала својој дебљини, други јој се неќе ругати. И њезин отац, којега је обожавала, био је склон геговима, па је дар вјеројатно наслиједила од њега. Он је, на жалост, умро од тумора на мозгу још док је Гилда била дијете. Од рака су обољели многи чланови њезине породице, па је Гилда као одрасла била неуротична, опсједнута раком и булимична: бојала се да се опет не удебља. Њезина највеќа љубав био је Гене Wилдер, којега је упознала на снимању филма Ханкy Панкy.Кад је обољела, била је престрашена и очајна. Тек кад ју је психијатрица успјела наговорити на групну терапију у Wеллнесс Центру, меѓу људима који су, као и она, болесни и престрашени, Гилда је смогла снаге да се суочи с раком и да јој болест постане предмет шале: насмијавала је и забављала остале болеснике. Кад се опоравила од кемотерапија и зрачења, почела је поновно наступати, али и писати књигу о свом животу и болести. Њезином заслугом основано је 14 клубова за обољеле од рака који се зову Центар Гилдер Раднер.