Андре

СОДРЖИНА

Година је 1962. У мјесташцу на обали живи обитељ Wхитнеy, отац, мајка и троје дјеце, Паула (А. Пендлетон), Стеве (С. Меиер) и најмлаѓа Тони (Т. Мајорино). Њихова је куќа прихватилиште разних животиња, од голуба до жабе. Малена Тони боље се слаже и више се игра са животњама него с пријатељицама: дјевојчице у школи је одбацују и често смишљају разне смицалице. Због тога Тони не воли иќи у школу. Једног дана њезин отац на мору види младунче туљана како једва плива, очито изнемогао и гладан. Доведе га куќи, смјести у стару каду и покушава хранити млијеком из бочице с дудицом. За вријеме док га његују, Тони се спријатељи с туљаном, да му име Андре и сматра га својим најбољим пријатељем. Кад туљан ојача, показат ќе им да разумије много више него што су мислили: с њима живи у куќи, обожава гледати телевизију, сваѓа се с псом... И не само то: чак ќе им у опасним ситуацијама спасити живот. Истодобно, рибарска је сезона лоша. Рибари за лош улов криве туљане и убијају их, а криве и лучког капетана, Wхитнеyја, да не ради добро свој посао. Један од њих пријави инспекцији да Wхитнеyјеви држе туљана у куќи, иако закон тражи да га пусте у море. Тони се не жели одвојити од најбољег пријатеља, као ни он од ње...