Содржина
Знало се веќ догаѓати да нетко тко је потпуни странац заволи Хрватску, доѓе у њу живјети и активно се укључи у чување њезине баштине. То се догодило и Цатерини Новоселиќ, роѓеној Сардинки, која је, живеќи у Француској, упознала будуќег супруга, Славка Новоселиќа, из Хабјановаца у околици Бизовца те тамо с њиме дошла живјети. Кад је остала удовица, остала је овдје, јер јој је ту супруг сахрањен. Од доласка у Хабјановце са занимањем је упознавала традицијску културу те касније преузела и улогу водитељице хабјановачког КУД-а "Равница". Научила је ткати, набавила неколико ткалачких станова и ткању подучавала хабјановачку дјецу. Својим је средствима у Хабјановцима откупила и рестаурирала традицијску куќу и окуќницу с господарским зградама и у њој поставила завичајну збирку, с предметима и текстилом, које је такоѓер откупила. Једна од њезиних кќери, Марианне Крамариќ, ауторица је монографије о хабјановачким ношњама и обичајима, коју је Цатерина финанцирала. О животу и улози Цатерине Новоселиќ, осим ње, у филму говоре и мјештани Хабјановаца, жупник Иван Марковиќ, те етнологиње Љубица Глигоревиќ (Градски музеј Винковци) и Мирела Равас (Конзерваторски одјел у Осијеку), с којима је сураѓивала.