Содржина
Сентиментална заблуда да су велики уметници бољи људи него остали, зато што су они наводно осеќајнији од обичних смртника, они би морали племенитији и брижљивији, не важи за веќину великих уметника. "Љубав је ѓаво," жесток портрет енглеског сликара Френсиса Бекона на врхунцу славе у 1960-тим, један је од најодвратнијих и најистинитијих портрета уметника-чудовишта који је икад снимљен. Та прича о колосалном самоапсорбујуќем сликару и његовом самодеструктивном младом љубавнику, Дорџу Дајеру, почиње кад пробуѓен из сна Бекон једне ноќи открије у свом студију провалника. Оценивши да је лопов згодан момак, Бекон предлаже: ако пљачкаш скине своју одеќу и поѓе у кревет с њим, може имати све што пожели. Следеќа ствар која се сазнаје је да су они пар.