Паника у парку дрога

Содржина

Мали њујоршки трг на углу Седамдесетдруге улице и Броадwаyа наркомани су своједобно прозвали "Парком дрога". Ту је главна "звијезда" Боббy (А. Пацино), ситни лопов и распачавач дроге. Кад младу умјетницу Хелен (К. Wинн) након побачаја одбаци њезин дечко сликар Марцо (Р. Јулиа), под своје је узме Боббy. Похвали јој се да је веќ с девет година био стрпан у затвор. Упозна је са својим малим кругом овисника о хероину. И сам је овисник, а убрзо ќе се њих двоје заљубити. Боббyјев старији брат Ханк (Р. Бригхт) бави се мутним пословима од којих зараѓује далеко боље него Боббy. Једном Ханк укључи Боббyја у веќу краѓу, но све крене наопако. Боббy заврши у затвору, а Хелен која нема од чега живјети почне се под утјецајем Ханка проституирати. Детектив за наркотике Хотцх (А. Винт) не да јој мира. Боббy изаѓе из затвора и преко воље прихвати чињеницу да се Хелен проституира, јер му треба новац...
Први холивудски филм у којем се говорило о наркоманској овисности била је драма Отта Премингера "Човјек са златном руком" (1955). Ту табу-тему обраѓивали су на филму и филмаши као Схирлеy Цларке у "Вези" или Андy Wархол у "Смеќу". "Паника у парку дрога" шокирала је својим хиперреализмом не само публику него и цензоре. У Америци су јој најприје хтјели због "уличног" језика дати предикат као порно-филму но касније је ипак добио ознаку "само за одрасле". У Великој Британији му нису чак четири године након америчке премијере хтјели дати никакав предикат, па је филм чекао у "бункеру". Редатељу Јеррyју Сцхатзбергу (р. 1927. године у Неw Yорку) "Парк" је био тек други филм. Прије редатељске каријере створио си је име као модни фотограф у магазинима као што су "Вогуе" и "МцЦалл'с". "Парк" је у потпуној супротности с артифицијелним и гламурозним стилом његових фотографија. У филму чак нема ни попратне глазбе, а све су сцене снимане на лицу мјеста. Има чак тренутака у којима Њујорчани на кратко зуре у камеру. Киттy Wинн је за своју улогу Хелен добила награду на Фестивалу у Цаннесу као најбоља глумица. Ипак глумачку је виртуозност, каткад на рубу манире, у највеќој мјери показао Ал Пацино. Тај син сиромашних талијанских досељеника роѓен је 1940. године у Неw Yорку. Студирао је у гласовитом Ацторс Студију код Лееја Страсберга. Као млади казалишни глумац освојио је двије најважније глумачке награде - Обие и Тонy. "Паника у парку дрога" био му је други наступ на филму. Сљедеќе године ќе на темељу те улоге добити улогу Мицхаела Цорлеонеа у Цопполином "Куму". Годину касније тријумфира у Сцхатзберговом "Страшилу", а онда слиједи низ сјајних филмова попут "Серпица", "Пасјег поподнева", "Боббyја Деерфилда" и других. Глумио је у више од четрдесет филмова. Осцара је након више номинација добио за "Мирис жене" (1992.). Данас га у цијелом свијету сматрају једним од највеќих филмских глумаца.