As Far As My Feet Will Carry Me

Содржина

Баварска, коловоз 1944. Цлеменс Форелл (Б. Беттерманн) меѓу њемачким је војницима који одлазе на источну бојишницу на којој совјетске снаге све више напредују према западу. Опростивши се од супруге и малољетне кќери, Цлеменс одлази у неизвјесност не слутеќи да ќе се убрзо наќи меѓу заробљеницима. Након кратког судског поступка совјетске га власти шаљу у један од сибирских рудника на присилни рад. Мјесецима трпеќи злостављања Цлеменс и након завршетка рата остане у заробљеништву свјестан да је бијег једини начин да се врати обитељи...
Снимити оригиналан филм о Другом свјетском рату и његовим посљедицама поприлично је захтјеван задатак. Управо је то успјело њемачком филмашу Хардyју Мартинсу (Цасцадеур) чији је други филм у каријери добио низ повољних оцјена. Ријеч је о повијесној драми "Со wеит дие Фüßе траген" снимљеној према бестселеру њемачког писца Јосефа Мартина Бауера (1901.-1970.). Роман је написан према истинитим догаѓајима о њемачком војнику који се пред крај Другог свјетског рата наѓе у совјетском заробљеништву, али и након завршетка непријатељстава остане у радном логору одлучивши се за неизвјестан бијег преко сибирских пространстава. Филм је притом уистину задивљујуќа екранизација изворног текста која и причом и продукцијом плијени позорност. Филм је у први план довео наступ изврсног Б. Беттерманна (Лиебе ист еин Роман, серија Сиска) у улози заробљеника и бјегунца Цлеменса Форелла. Уз то, филм је и снажна антиратна прича која подједнако осуѓује и безумну нацистичку агресију и освету стаљиниста према њемачким заробљеницима, али и према властитим граѓанима. Снимљен на локацијама у Њемачкој, Бјелорусији и Узбекистану, филм је сценографски итекако дојмљив, а треба истакнути и глазбену кулису складатеља Едуарда Артемyева. У осталим су улогама М. Мендл (Им Сцхатлен, дер Мацхт, 14 Таге Лебенслäнглицх), И. Бöхм (серија Дие Ситте), те руска глумица с холлywоодским амбицијама И. Пантаева (Мортал Комбат: Аннихилатион). Филм је приказан на фестивалима у Хоустону и Милану на којем је награду добила сценографија Валентина Гидуланова. Иначе, према Бауерову је роману још 1959. снимљена истоимена мини-серија која је у Њемачкој била велики хит.