Содржина
Биографска драма. 1960. године припадници израелске тајне службе Моссад ухапсили су једног од главних организатора и извршитеља геноцида у Другом светском рату, једног од највеќих злочинаца, Адолфа Еицхманна. Одведен је у Јерусалим како би му се судило за ратне злочине против човечности. Ханнах Арнедт, угледни немачко-јеврејски филозоф, која је 1941. избегла у САД, прихвата позив редакције Неw Yоркера да извештава с Еицхманновог суѓења. Пратеќи суѓење Арендт схвата да је Еицхманн човек средње интелигенције, ни по чему дијаболичан, па долази до нових сазнања у схватању и дефинисању зла које износи у својим фељтонима, а касније објављује и књигу "Извјештај о баналности зла". Наиме, Арендт се бави питањима моралног индивидуалног понашања, па се усуѓује рационално писати о болним чињеницама, о учествовању својих сународника у ратном злочину. Данас је Арендтина "баналност зла" опште прихваќена, меѓутим 60-их када је први пута проговорила и дала нову боју геноциду доживела је низ осуда и негација.