Содржина
"Дом за вешање" се може окарактерисати као уметнички покусај да се једна млада, али богата судбина, животопис ванбрачног детета роѓеног у вези измеѓу Циганке и војника, преточи у универзалну слику животног пута. Нико не може тако снажно, а истинито да исцрта лик онога који преузима зло, несреќу и патњу човечанства, као човек који нигде не припада, нити је Циганин, а није ни ниста друго. Теско да се укупна животна истина може тако лако објединити као сто је случај са Перханом и његовим положајем. Дечак коме живот односи у смрт мајку, а отац га напуста заувек, остаје да живи са бабом, у немастини, али само материјалној, чија личност обједињује искуство, љубав и виталност моралне особе. Верујуќи да само постење може да спасе човека од пакла, и да само тако човек може да успостави равнотежу са природом која је, по њеном мисљењу најважнија за човеков живот, баба ствара личну филозофију, знање које преноси на Перхана. Чини то док заједно скупљају кречни камен, који продају и од тога живе њих двоје, затим Перханова млаѓа сестра и Перханов ујак, ленстина и вароски свалер, супротност Перхану и баби, човек који не воли да ради, али ипак задржава привлачност и неку чудну топлину, те духовност наслеѓену од бабе...
Слики
