Др Џекил и г. Хајд

Содржина

Др. Хенрy Јекyлл (Д. Сцотт) угледан је лијечник који вријеме изван ординације проводи у лабораторију истражујуќи својства "лоших" и "добрих" станица, оних које узрокују болест и оних здравих, оних које стварају злог и оних које чине доброг човјека. У истраживањима је посебно потакнут шаманским лијечењем које је видио у Африци, уз помоќ цвијета који може раздвајати супстанце, па тако и здраве и болесне станице. Кад се вратио у Бостон, подвргнуо је цвијет лабораторијским покусима и сам себи био покусни куниќ. Посљедице није могао ни слутити, а испрва их није ни препознао, све док није почео повезивати случајеве монструозних убојстава на бостонским улицама. Кад схвати што се догаѓа, заповиједи својој домаќици (Д. Мацкаy) да га ни под коју цијену не пушта ноќу из лабораторија. На врата лабораторија дао је ставити решетке које се никаквом силом не могу избити. Потом је отишао потражити помоќ младе одвјетнице Цлаире Wхеатон (К. Бридгес), која је позната по томе да прихваќа случајеве који су тешко рјешиви. За разлику од других клијената, он не тражи ослобаѓање, него тражи да га што прије затворе и осуде, како не би даље убијао. Кад јој каже да је он монструозни серијски убојица, она му не повјерује унаточ томе што јој је оставио ланчиќ убијене жене, чија је фотографија објављена у новинама. Ипак, сама почиње истраживати, кроз подрум провали у Јекyллов лабораториј и кад га затекне како очајнички плаче, схвати да је оно што говори истина...

Филм Паола Барзмана из 2008. године један је од двадесетак филмова снимљених према Стевенсовом ремек-дјелу о нарави добра и зла у људској природи. Прича је спретно и увјерљиво осувремењена, па, на примјер, Хyде не постаје физичка наказа, колико се промјене виде у боји лица, напетости мишиќа и жила на лицу и ужасном стакластом погледу. У улози Јекyлла и Хyдеа одличан је Доуграy Сцотт.