Содржина
Шангај раних 40-их година прошлог стољеќа. Кад од корумпираног полицајца Ван Елста (А. Бассерман) дозна да утјецајног британског тајкуна сир Гуyа Цхартериса (W. Хустон) више ни подмиќивањем не може зауставити у његовој накани затварања коцкарнице, власница Гин Слинг звана Мајка (О. Мунсон) одлучи проблем ријешити на другачији начин. Знајуќи да мора што прије пронаќи нешто што ќе озбиљно компромитирати сир Гуyа, Мајка дозна да је он некад живио у Кини, одакле је побјегао након покушаја убојства супруге коју је прије бијега опљачкао. Са супругом је остала живјети сир Цхарлесова кќи, сад млада и привлачна Вицториа Цхартерис звана Поппy (Г. Тиернеy). Кад схвати да је Поппy честа гошќа њезине коцкарнице, у коју меѓу осталима редовито залази и жиголо Омар зван Доктор (В. Матуре), Мајка то одлучи искористити. Поппy је наркоманска овисница стално у дуговима, а то је одлична прилика за уцјену сир Цхарлса који би у замјену за Мајчину шутњу требао одустати од затварања њезине коцкарнице...
Године 1943. номинирана за Осцара у категоријама најбоље сценографије и глазбе, изврсна ноировска драма гласовитог Јосефа вон Стернберга (Плави анѓео, Мароко) изузетно је успјела екранизација за оно доба врло провокативног казалишног комада продуктивног америчког драматичара и сценариста Јохна Цолтона. У свом посљедњем значајном холивудском филму, не рачунамо ли његову непотписану сурадњу у режији сјајне романтичне вестерн/драме "Двобој на сунцу" Кинга Видора, вон Стернберг се прихватио адаптације комада изворно објављеног 1925. године, који је због наводног неморала под притиском цензуре и злогласног Хаyесова кода (названом према тада главном холивудском цензору Wиллу Х. Хаyесу) доживио више од 30 преинака. Меѓу осталим, име власнице коцкарнице је од Мајка Годдам измијењено у Мајка Гин Слинг, а и њезина коцкарница је првотно била бордел, што Хаyесов код никако није желио толерирати. Дојмљив угоѓај декаденције с изнимно ефектним дизајнирањем коцкарнице као својеврсног пандана Гомори, како то мјесто назива "Доктор" Омар, комплексни ликови меѓу којима је тешко пронаќи било кога позитивног, импресивно озрачје моралне и сексуалне изопачености, очекивано маестрална вон Стернбергова режија и редом сјајни глумачки наступи, само су неке од врлина дјела за чији је успјех заслужна и ефектна фотографија Паула Иваноа (Краљица Келлy), као и глазба оскаровца Рицхарда Хагемана (Поштанска кочија, Бјегунац).
