Пиаггио - Талијански сан

Содржина

Талијански ТВ филм о Енрицу Пиаггиу, оцу Веспе, најпродаванијем и најимитиранијем скутеру на свијету. Радња почиње у једном од најдраматичнијих раздобља талијанске повијести. Година је 1945., творница Пиаггио у Понтедери је у рушевинама. А дванаест тисуќа је запосленика осуѓено на незапосленост и сиромаштво. Пиаггиа притишќе велика одговорност. Егзистенције многих обитељи овисе о његовој способности да покрене нови посао. У његову се уму обликује нови пројект, сан о маленоме возилу, но снажном, окретном и јефтином, које ќе моќи потакнути господарски развој земље. Како би остварио свој сан, обраќа се инжењеру Цоррадину Д'Асцанију. Генијални конструктор раби искуства стечена дугогодишњим радом на подручју аеронаутике како би израдио скутер који је још дан данас симбол талијанског дизајна и креативности - Веспу.
Но пут до признања Пиаггиу и његову "чеду" поплочен је препрекама. Грамзиви финанцијаш Роццхи-Баттаглиа подузима све како би се дочепао творнице и не оклијева нападати Пиаггиа и у његовој најинтимнијој сфери живота, а то су му супруга Паола и њезина кќи Антонелла коју је родила у браку с јуначким војником који је погинуо у рату и потом одликован. Како би осујетио ту интиму и уништио обитељ, Роццхи-Баттаглиа служи се лукавством и Ливијином мржњом, жене с којом је Енрицо некоќ био у вези. Ново искушење пропада и захваљујуќи Сусанни, званој Сусо, младој и даровитој запосленици промиџбеног уреда, која све разјасни.
Сусо ќе остварити још једну генијалну Пиаггиову интуицију која опет претходи своме времену. Пиаггио схвати да његов скутер може и мора бити нешто више од производа, од упорабног предмета: мора постати сан и икона. Па кад чује да амерички редатељ Wиллиам Wyлер снима у Италији филм који ќе се звати Празник у Риму, шаље Сусо да ступи с њиме у контакт како би га наговорила да Веспа буде "Пепељугина кочија" у којој ќе се возити двоје младих и заљубљених протагониста. Но дјевојка се губи на улицама Цинецитта' те јој се чини да је (готово) немогуќ потхват наќи недостижног и ќудљивог редатеља. Напосљетку га успије наќи захваљујуќи талијанско-америчком новинару, симпатичној хуљи Петеру Панетти.
Енрицо Пиаггио је постигао двоструко чудо: опет је покренуо Италију, а Веспа је постала свјетска икона.