Содржина
"Ја сам дијете које никад није сањало да ќе бити пјесникиња. Јер, ја сам дијете са села, дијете равнице." Тако уочи Дана жена говори Љубица Хархај из Петроваца покрај Вуковара. На селу је провела безбрижно дјетињство не срамеќи се материнског језика као што то многа дјеца данас чине. Љубица кроз пјесничко стваралаштво и рад у часопису Нова Думка његује као риједак цвијет русински језик и културу.