Trezor

OPIS

Ispovesti preživelih zatočenika iz logora Mauthauzen
Tri priče iz Mauthauzena, Prilozi za istoriju XX veka - Koncentracioni logor Mauthauzen bio je mesto gde su u oba svetska rata bili zatočeni ljudi iz Srbije. Za vreme Prvog svetskog rata ovde se nalazio austrougarski zarobljenički logor u kome je umrlo više od 8000 Srba. Mauthauzen i Gusen su u Drugom svetskom ratu nosili oznaku logora III razreda, što je značilo da su bili namenjeni da budu najsuroviji logori za nepopravljive neprijatelje rajha. Zatočenici su streljani, ubijani u gasnim komorama, satirani robovskim radom u kamenolomu ili fabrikama u tunelima za proizvodnju naoružanja. Umirali su od neuhranjenosti i bolesti, a nad njima su vršeni i medicinski eksperimenti. Mauthauzen je činio sistem od nekoliko desetina povezanih logora. Jedan od njih je logor Gusen, u kome je i stradalo najviše Srba i ljudi iz bivše Jugoslavije. Od zatočenih Srba kojih je bilo više od šest hiljada, stradalo je više od polovine. Procenjuje se da je najmanje 90.000 ljudi iz 40 evropskih zemalja umrlo u Mauthauzenu, ali pretpostavlja se da je taj broj višestruko veći. Svake godine se komemoracijom obeležava dan oslobođenja logora. Na njima su, dok su mogli da putuju, učestvovali i bivši zatočenici Ljubomir Zečević, Nikola Jovanović i Dušan Stojiljković, koji je još uvek živ. Njihova svedočanstva o vremenu koje su proveli u Mauthauzenu su u periodu od 2014 do 2016 godine zabeležili Tamara Ćirić, istraživač - koautorka knjige "Koncentracioni logor Mauthauzen - povratak nepoželjan" i reditelj Radoslav Moskovlić.
- Učesnici: Ljubomir Zečević, Nikola Jovanović i Dušan Stojiljković- Montažeri Tijana Todorović, Nada Zildžić Dodig, Budimir Hrnjak; scenario, kamera i režija Radoslav Moskovlić, urednik Bojana Andrić- Snimano od 2014 do 2016, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju