OPIS
Oni pričaju o toj lepoj igri, ali za Laurentiu Gingina to nije dovoljno. Fudbal mora biti modifikovan, racionalan, oslobođen od ograničenja. Kornere zaobliti, igrače podeliti u zone i podtimove, promeniti norme. Kada se osvrne u prošlost, prvi put je shvatio da su pravila fudbala pogrešna kada je kao dete na utakmici, za vreme letnjeg raspusta, primio udarac na jednom terenu u Vasluju. Udarac je bio toliko jak da je slomio lisnu kost. Godinu dana kasnije lomi i cevanicu, tokom novogodišnje noći 1987. i morao je da pešači do kuće po snegu bez ičije pomoći. Danas je lokalni administrativni radnik sa neinspirativnim poslom, pa nije čudo što više voli da priča o igri, svojoj sopstvenoj verziji tog sporta, prijatelju Porumbojuu, našem reditelju koji ga uvek sluša, postavlja pitanja i koji je gotovo uvek u kadru. Ginginijevi monolozi su toliko opširni da bi neko pomislio da su pisani unapred, kreću sa iste stare teme, ali se nikada ne zadržavaju na jednom mestu. Svi putevi vode do fudbala, no svi putevi vode i od fudbala, preko problema zemljoposednika, farmi narandži u Floridi do političkih utopija i tragova koje život ostavlja.
Slike
